Izraelski pisac koji od 1960. godine objavljuje svoje radove, rođen je 4. maja 1939. godine, baš tada, kada je svijet bio na najvećoj prekretnici u 20. vijeku. Ostatak života proveo je tiho, mirno, slušajući i osluškujući druge i život oko sebe. Sa opusom od 40 knjiga, ostavio je u književnosti neizbrisiv trag, popločan snažnim glasom i borbom za rješavanje izraelsko-palestinskih odnosa. Oz, sam od sebe veliki pacifista, oslikao je taj pacifizam u književnosti.

Svi moji romani su demokratije.

Amos Oz

Iako su mu preci bili naklonjeni revizionizmu, što je zapravo desničarsko krilo cionističkog pokreta, Amos i njegovi roditelji, nisu bili niti tradicionalisti, a niti religiozni. Ovo nije moglo da zaustavi činjenicu, da je morao da se školuje u religioznim školama. Kao i što to obično kod svih umjetnika biva, njegov privatni život mnogo je uticao na njegovo stvaralaštvo, a jedan od najvećih tragova ostavilo je samoubistvo majke, koje Oz opisuje u knjizi „Priča o ljubavi i tami“.

Njegova knjiga, koja je na mene ostavila veliki uticaj, jeste knjiga „Juda“. Naziv ove knjige dobila sam od svoje srednjoškolske profesorice sociologije, koja ima divan ukus za književnost, pa sam odmah shvatila da je moram što prije pročitati. I moram vam priznati, jako mi se dopala. Prije svega samo ime Juda u čovjeku izazove neku jezu, neki strah, nešto enigmatično. U romanu se radi o ljubavi, religiji i naravno, politici. Kroz roman se pokušava odgonetnuti enigma Jude i njegovog lika, ali i ono vječito pitanje, da li je Isus bio Židov? Knjiga je kompleksna na više nivoa, ali vjerujte mi, nemojte odustati, zaista ima svoju čar i kada je završite, biće vam drago što ste je pročitali.

Više vam ne želim reći. Samo to da zaista trebate da je pročitate, a treba i da čitate Amosa Oza. Ovoj knjizi ću se sigurno vratiti opet.